Pravila za početnike (Koichi Tohei Sensei 10. dan)
Razlike u tehnikama i metodama podučavanja
Koristim ovu priliku da pokrenem na razmišljanje početnike koji često pitaju: “Koga ću zapravo da slušam? Aikido tehnike menjaju se sa instruktorom i zbunjuju nas koji smo novi”
Kupano u istom suncu i blagosloveno istim kišama, drveće raste i napreduje različito, saglasno svojim pojedinačnim osobinama. Iako svi sledimo iste osnove aikido principa, zavisno od ličnosti, metodi podučavanja se razlikuju i tehnike se prikazuju malo drugačije oblikovane. Naravno, ne razmatramo tehnike koje potpuno odudaraju od osnovnih aikido principa.
Aikido je sačinjen od tehnika koje izražavaju prirodu univerzuma kroz svu celokupnost ljudskog tela i duha. Kao što priroda varira sebe u proleće, leto, jesen i zimu, tako su i neke aikido tehnike blage kao prolećni povetarci, a neke su oštre kao jesenji mrazevi. Mogu da se menjaju slobodno prema mestu i vremenu. Obično, početnik vežba blage tehnike, ali kad uznapreduje i telo mu se razvije dolazi do nivoa kada može da izvodi i oštrije. Shodno ovome, jedan može da vežba “prolećne” a drugi “jesenje” tehnike i ako slede principe aikidoa oba ispravno postupaju. Često na treningu imamo mešavinu mladih, starih, muškaraca, žena, iskusnih i potpunih početnika. Metod podučavanja će zavisiti od toga šta instruktor želi da istakne. Kao što mnoge staze mogu da dovedu do vrha planine, isto su toliko brojne i metode objašnjavanja koje mogu da dovedu do razumevanja pojedinačne tehnike.
Iako ovo može da bude zbnjujuće, početnik treba da sluša ono što njegov instruktor govori. Ako početnik staloženo sluša, znaće da li tehnika koju instruktor pokazuje odudara od principa aikidoa. Ako odudara, ne treba da je uči. Instruktori su različitog iskustva i ponekad stvari pogrešno shvataju. Često nailazimo na instruktore koji su uobraženi, ili na one koji pokušavaju da proučavaju svoju vrstu aikidoa, ali se jasno oseti šta u njihovom radu odudara od osnovnih principa a šta ne.
Samo učenje teorije aikidoa nije dovoljno, jer se mora vežbati dok se ne oplemeni i vaše telo i vaš duh. Bez obzira ko je instruktor, važno je da vežbate predano koliko god možete. Zapamtite, ljudi koji ništa ne rade, a samo kritikuju, obično najsporije napreduju.
Koristim ovu priliku da pokrenem na razmišljanje početnike koji često pitaju: “Koga ću zapravo da slušam? Aikido tehnike menjaju se sa instruktorom i zbunjuju nas koji smo novi”
Kupano u istom suncu i blagosloveno istim kišama, drveće raste i napreduje različito, saglasno svojim pojedinačnim osobinama. Iako svi sledimo iste osnove aikido principa, zavisno od ličnosti, metodi podučavanja se razlikuju i tehnike se prikazuju malo drugačije oblikovane. Naravno, ne razmatramo tehnike koje potpuno odudaraju od osnovnih aikido principa.
Aikido je sačinjen od tehnika koje izražavaju prirodu univerzuma kroz svu celokupnost ljudskog tela i duha. Kao što priroda varira sebe u proleće, leto, jesen i zimu, tako su i neke aikido tehnike blage kao prolećni povetarci, a neke su oštre kao jesenji mrazevi. Mogu da se menjaju slobodno prema mestu i vremenu. Obično, početnik vežba blage tehnike, ali kad uznapreduje i telo mu se razvije dolazi do nivoa kada može da izvodi i oštrije. Shodno ovome, jedan može da vežba “prolećne” a drugi “jesenje” tehnike i ako slede principe aikidoa oba ispravno postupaju. Često na treningu imamo mešavinu mladih, starih, muškaraca, žena, iskusnih i potpunih početnika. Metod podučavanja će zavisiti od toga šta instruktor želi da istakne. Kao što mnoge staze mogu da dovedu do vrha planine, isto su toliko brojne i metode objašnjavanja koje mogu da dovedu do razumevanja pojedinačne tehnike.
Iako ovo može da bude zbnjujuće, početnik treba da sluša ono što njegov instruktor govori. Ako početnik staloženo sluša, znaće da li tehnika koju instruktor pokazuje odudara od principa aikidoa. Ako odudara, ne treba da je uči. Instruktori su različitog iskustva i ponekad stvari pogrešno shvataju. Često nailazimo na instruktore koji su uobraženi, ili na one koji pokušavaju da proučavaju svoju vrstu aikidoa, ali se jasno oseti šta u njihovom radu odudara od osnovnih principa a šta ne.
Samo učenje teorije aikidoa nije dovoljno, jer se mora vežbati dok se ne oplemeni i vaše telo i vaš duh. Bez obzira ko je instruktor, važno je da vežbate predano koliko god možete. Zapamtite, ljudi koji ništa ne rade, a samo kritikuju, obično najsporije napreduju.
Da
bi smo postali gospodarom jedne tehnike, neophodno je ponavljati je
svakog dana, posvećujući joj vreme, napor i trud. Moramo se usavršavati
neprestano i eksperimentisati, težiti stalnim promenama tela i duha.
Ako se uguše naši pokušaji i nade za takve promene u kojima se duša
baca u vatru unutrašnje borbe ili u intenzivna iščekivanja, ne možemo
govoriti o napretku.
Pošto tehnike izgledaju veoma lake za izvođenje, potrebno je vežbati tako da se u svaku od njih uloži sva naša snaga, kao da je reč o pravom napadu i o pravoj borbi.
Masatake Fujita, 8 dan
Pošto tehnike izgledaju veoma lake za izvođenje, potrebno je vežbati tako da se u svaku od njih uloži sva naša snaga, kao da je reč o pravom napadu i o pravoj borbi.
Masatake Fujita, 8 dan
Osoba koja vežba aikido kao put ne bi trebalo da shvata svoj pojas kao simbol moći i znanja već samo kao pokazatelj svog položaja u krugu aikidoa i samo kao potvrdu napredka u svom vežbanju.
Seishiro Endo sensei, 8.dan
Tekstovi su preuzeti sa sajta Aikido federacije Srbije - www.aiki.rs
